Doniraj
Zovem se Sanja, imam 22 godine. MS mi je dijagnostikovana 2012. godine tacnije sa nepunih 15 godina. Preko noći sam izgubila vid na desnom oku, hitno sam bila poslata za Novi Sad, KCV… Gde su odradjene sve potrebne analize za dijagnostikovanje MS. Odmah sam primila pulsnu terapiju i vid se nakon svega par dana povratio, bez posledica.. Lumbalna punkcija je potvrdila tu takozvanu neizlečivu bolest.
I nakon 7 godina ja ne verujem da je neizlečiva… Samo je veća bitka sa njom , ali je pobediva… 2016. godine su me stavili na spisak za imunomodulatornu terapiju. Nekoliko meseci kasnije mi je javljeno da sam stekla pravo na Copaxone terapiju.. Kako su tada rekli , brzo sam dobila terapiju iz razloga jer sam se vrlo mlada razbolela…
Želim da sa svima vama podelim neka svoja iskustva.. , možda čak i na neki način da vas ohrabrim… Nije lako kao devojčica sa 15 godina saznati da sam do kraja zivota ograničena, etiketirana “tamo nekom“ neizlečivom bolešću. Kako je vreme prolazilo , primala sam veliku količinu pulsne terapije, lemod solu 1500mg i to dva puta godišnje.. Ali , bez obzira na sve te silne terapije ja sam se osećala zdravo i jače od bilo čega. Posledice su ostale ali ja to smatram nekim svojim imidžom 21. veka… 🙂
Htela sam da vam kažem sve ovo iz razloga da probudim svest svih nas.. PRVO i osnovno je da ne smemo psihički klonuti.. Jači smo nego što mi sami mislimo.. Sa svim problemima se čovek izbori, za neke je naravno put malo duži i trnovitiji ali se na kraju isplati.. Verujte u sebe, prvenstveno zbog vas samih ,zatim zbog ljudi koji vas vole i koji su u svemu uz vas, bilo to dobro ili loše. Nema odustajanja. Samo napred i samo POZIVITNO na sve 🙂
Sanja Tonković
