Doniraj
Zovem se Ana i imam 38 godina. Radim kao medicinska sestra na odeljenju neurologije. Tog 4.01.2011 sam izašla iz noćne smene, čekajuci prevoz i uvidela sam da nešto nije u redu sa mnom-videla sam sve DUPLO. Pomislih u sebi ili imam tumor na mozgu, ms, a za šlog sam suvise mlada. Od tada kreće moja agonija, milion lekara od neurologa, neurooftalmologa, očnih, MRI glave nekoliko puta.
Bila sam van sebe, a ujedno sam morala biti jaka pred svojom decom koja su tada imala 8 i 6 godina. Bilo mi je još gore i teže zbog mog radnog mesta-toliko pacijenata sam presvukla, odvezla do fizikalne terapije, davala im nadu i bila njihova psihička podrška. Krenuli su relapsi, uglavnom u vidu duplih slika, vrtoglavica, nestabilnosti, zamagljenog vida… pulsne i pulsne, uglavnom dva puta godišnje. More suza, psihički padovi, ali kada bih ugledala svoju decu, to bi kratko trajalo-i mogli bismo da idemo dalje.
Onda je osvanuo dan kada su me pozvali sa Klinike za neurologiju u vezi leka Aubagio koji je u našoj zemlji donacija. Osecam se dobro od kad pijem lek, bez relapsa….. Na kontrole idem kod predivne dr Šarlote. Radim, družim se, smejem se i ono što je najbitnije-nema relapsa.
Međutim, kada pomislim na oktobar mesec, postoji strah, jer se tada zavrsava donacija. Lek kod nas nije na pozitivnoj listi. Molim nadležne ljude u našoj drzavi, da nam pomognu da uz pomoć terapije, živimo kvalitetan zivot i imamo bezbrižnu budućnost, koja može biti takva uz pomoć lekova.
Ana Šućurović
