Doniraj
Početkom 2017. godine, u mojoj 28. godini života, javljaju se prvi simptomi u vidu trnjenja ruku, polovina cele leve strane. To se dogodilo posle iznenadne smrti mog oca.
Nakon urađene MRI glave, postojala je upala. Bila sam zaista u strahu od saznanja da ja možda imam MS ne znajući kakva je to bolest.
Posle primljene terapije, osećala sam se loše i psihički i fizički. Nisam znala šta me je to snašlo. Na pomen drugim ljudima da ja to možda imam,njihove reakcije su bile začuđujuće i njihova prva izgovorena pomisao su bila- invalidska kolica.
Bila sam mirna godinu dana. Niko mi zvanično nije rekao da ja to imam dok nisam izgubila vid na jedno oko početkom 2018.god. Mislila sam da je u pitanju obična upala i da će proći. Izgubila sam par dana. Tada sam doživela i videla drugo lice lekara u ambulantama. Navešću komentar: „Težak bolesnik“. Pregledao me je i privatni lekar neurolog koji je potvrdio da 99% imam multiplu sklerozu i da treba da požurim na terapiju. Otvorio mi je oči, objasnio mi je lepo sve iako i dalje malo znam. U septembru sam imala drugi relaps na drugo oko u vidu zamagljenja.
Okrenula sam novi list. Godinu dana sam na zdravoj ishrani, vežbam svakodnevno. Zaposlena sam i za sada normalno funkcionišem. Postoje naravno i loši dani. O njima ne želim. Borim se, ne dam joj da me nadjača. Trudim se maksimalno da budem pozitivna, bez stresa i da životni tempo smanjim na minimum. Ne obazirem se više na negativne komentare. Imam svoj svet. Verujem u čuda. Verujem u promene i da će stići lek za sve obolele i u našoj zemlji.
Sa velikom verom za bolje sutra,
Tina Mrđa
