Ja bukvalno živim kao najnormalniji tinejdžer, izlazim uveče, vraćam se kući ujutru. Subotom uveče primim terapiju, legnem da spavam, ustanem ujutru, i sve je okej do sledeće subote. Naučila sam da kažem: Ja sam ja, MS je MS.Silom prilika mi smo zajedno. Ja ne mrzim MS, samo mu nedam da bude jači od mene.