Lunina priča

Zdravo svima, ja sam Luna, imam 20 godina i pre 8 meseci sam saznala da bolujem od autoimune bolesti multipla skleroza.

Nikada neću zaboraviti 22. jul 2019. godine, kada me je u 08:30 časova probudila neverovatna mučnina, blaga vrtoglavica, malaksalost, hladan znoj i osećaj nestabilnosti.. Odlučila sam da nastavim da spavam i mislila sam da mi je potrebno samo malo odmora.

Nakon dva sata probudila me je ponovna mučnina, i narednih 24 časa sam povraćala na 15 minuta.

Odmah sam obavestila svoje roditelje, hitna pomoć je došla u toku dana, gde su mi dali infuziju i injekciju za vrtoglavicu i mučninu, od kojih mi nije bilo bolje…

Osećala sam se kao da umirem, nisam mogla da odem do toaleta. Nakon tih 24 časa pakla, nekako sam uspela da spavam par sati, međutim, kada sam se probudila videla sam sve duplo, imala sam vrtoglavicu, nisam mogla da hodam, da stojim, gledam, nisam znala šta me je snašlo i osećala sam se kao da sam nemoćna da bilo šta učinim…

Bila sam sigurna da ću se osećati bolje ako nastavim da spavam, došla je sestra koja mi je dala infuziju i taj ceo dan sam nastavila da spavam..

Treći dan sam shvatila da se moje stanje zaista pogoršava i odlučila sam da odem do Kliničkog centra u Skoplju, gde sam rođena i gde živim trenutno…

Tamo sam zadržana mesec dana na odeljenju za neurologiju.

Svi rezultati su bili dobri.

Moje stanje se znatno poboljšalo za par dana, ali se čekala magnetna rezonanca. Ona je pokazala 6 promena na mozgu, ali su ipak odlučili da me punktiraju, gde su rezultati likvora bili uredni. Ja dobijam otpusnu listu sa dijagnozom MS..

 

Bila sam sigurna da ja to nemam, jer sam se osećala jako zdravo, odmorno, promenila sam sve životne navike, ponašala sam se kao da ništa nije bilo i psihički nisam pala.

 

Zatim je usledio i drugi relaps.

Vraćala sam se sa dugog puta, kada sam u toku puta osetila jak osećaj umora, malaksalosti, vrtoglavice, mučninu i nestabilnost pri kretanju.

Jedva sam sam smogla snage da pozovem taksi i dođem do stana u Nišu, gde je krenula nova epizoda povraćanja na 10-15 minuta, koja je trajala duže od 26 sati.

Smestili su me na intenzivnoj nezi u Kliničkom centru u Nišu, gde sam ležala nedelju dana. Videla sam duple i mutne slike, imala sam vrtoglavicu, nisam mogla da se krećem, kao i osećaj trnjenja desne šake i desnog lista.

Primala sam 8 infuzija dnevno, nedelju dana i kada se moje stanje poboljšalo, prebačena sam na odeljenje za neurologiju. Urađen mi je skener i magnetna rezonanca, međutim, ovaj put sa kontrastom, kao i mnoga druga ispitivanja. Na magnetnoj su pokazane promene na mozgu, koje ukazuju na MS. Primala sam pet dana pulsnu terapiju kortikosteroida od 1000ml. Moje stanje se nakon terapije polako stabilizovalo, mada je trnjenje šake bilo prisutno narednih par nedelja.

 

Svoj život sam potpuno promenila.

Prestala sam da konzumiram cigare i slatkiše, koji su mi najveći poroci.

Počela sam da ležem na vreme, da se hranim zdravo, pijem sve moguće vitamine i budem fizički aktivna, koliko osećam da mogu.

 

Konačno, kada sam mislila da je sve u redu i kada sam ojačala psihički, nakon jahanja konja, usledio je i treći relaps.

Ej, tri relapsa za manje od 6 meseci.

Ovog puta je bilo drugačije, nisam osećala levu polovinu glave, levu šaku i levi list na nozi..

Osećala sam se tako nemoćno, poraženo, slabo. Nikome ne bih poželela to.

 

Ovog puta nisam povraćala i nisam imala vrtoglavice ni mučninu, međutim nisam imala balans i sve vreme sam se zanosila na levu stranu, videla sam mutno i nisam mogla da hodam bez pomoći svojih roditelja.

Ponovo sam smeštena u Kliničkom centru za neurologiju u Skoplju, gde sam ponovo primala pulsnu terapiju kortikosteroida, ovog puta od 500ml, sva ispitivanja su detaljno urađena i došli su do zaključka da je definitivno MS.

Doktor mi je rekao da da bi trebalo da počnem sa jačom terapijom, s obzirom na to da sam imala tri relapsa za jako kratak vremenski period.

Uradila sam sve analize i ispitivanja kako bih počela sa terapijom.

Danas sam popila svoju prvu tabletu jednog od najefikasnijeg i najjovijeg leka MAVENCLAD.

Presrećna sam što mi je omogućen ovaj lek, koji se uzima oralno na godinu dana, i sto se neću morati bockati svakog drugog dana.

Zaista se nadam da više neću imati relapse i da od danas mogu puno kvalitetnije živeti. Naravno, jako bitan faktor su životne navike, podrška, ishrana, stres i sve ostalo.

Zaista ne znam kako da se zahvalim svim doktorima, sestrama, a posebno svojim roditeljima, bratu, celoj familiji, mom najboljem dečku i prijateljima. Bez njih ne bih bila ovako optimistična. Ja sam ponovo srećna, hvala Vam i volim Vas!!!

 

 

Luna Mićević

Comments are closed.
Pronađite nas i na ..
Popunite anketu