Nije mi namera da pišem o svom dobrom ili lošem danu, zato što ni ja sama ne znam koji dobar ili loš dan bih opisala za ove 24 godine koliko dugo imam dijagnozu bez lekova.
Kada sam čitala MS priče koje su objavljene na sajtu MS platforme Srbije, u gotovo svakoj priči sam pronašla deo sebe. Nažalost, za sve ove godine svašta sam preživela i doživela….
Ovde ću pisati o onome što je mene vodilo kroz život u nadi da ću bar malo biti podrška i uzor onim mladim ljudima koji se tek sada susreću sa MS-om.
MS mi je dijagnostikovan 1995. godine, kada sam upisala Pravni fakultet u Nišu. Ovaj datum navodim i on je bitan meni, zato što od tada počinje moja borba sa MS-om. Oni ljudi koji budu ovo čitali znaju sa kakvim neprijateljem sam se uhvatila u koštac u borbu, naoružana samo jakom voljom, nadom i verom.
Kroz ovaj moj dugačak put, rekla bih vrlo trnovit, više puta sam se popela na one jako visoke planine. Svi mi u ovim MS pričama smo junaci iako ovu ulogu niko od nas nije želeo ali nam je život sam dodelio i niko nema pravo čak ni mi sami, da odustanemo od života. To je dar koji nam je poklonjen, jer život jeste lep samo treba gledati širom otvorenih očiju. Sreću čine male stvari, ali i one velike i krupne kojima svaki čovek teži i želi zato što je to u prirodi svakog čoveka, to je snaga koja nas tera da idemo napred. Svako od nas može najbolje i najviše da pomogne samom sebi, kada se dođe do vlastite samospoznaje.
Čovek nije ni svestan koliko može samo treba da hoće i da želi. Ja nikada nisam htela da se pomirim sa činjenicom da sam bolesna, zato sam i uvek govorila da imam MS i da je sutra novi dan, ma koliko mi je teško bilo, uvek sam pričala da će i to proći. Sebi sam postavljala životne ciljeve do kojih treba da dođem kao zdrav čovek.
Jednom od mojih lekara, davno je to bilo, rekla sam, ja samo treba da budem jaka i da izdržim dok lekari ne pronađu lek.
Danas je lek pronađen i to ne jedan već 15 i to je odlično i to daje nadu, pola bitke je već dobijeno i to ne samo moje već bitke svih nas koji imamo MS. Od 2006. godine, radim kao sekretar jedne velike škole i svakog dana putujem po 70 km. Ako sam mogla ja, možete i vi, zato što je sutra novi dan i ko zna šta nam on donosi.
Moje je ime Mirjana Micanović iz Kruševca i danas imam 43. dodine.