Priča Jovanine mame

Priča Ivane, Jovanine mame, kada je saznala za njenu bolest

Sećam se kao da je juče bilo. Taj osećaj neću zaboraviti dok budem bila živa. Bila sam na poslu i u velikom iščekivanju čekala kraj radnog vremena. Našla sam se sa suprugom i otišli smo na VMA. U samoj ustanovi je bila velika tišina. Srce je počelo da lupa sve jače. Došla je profesorka doktorka Obradović, a nas dvoje malo izgubljeno ulazimo u prostoriju gde je tišina još veća. Profesorka nas polako uvodi u Jovaninu bolest.

Strah me obuzima. Ne mogu da progovorim jer mi se telo skamenilo. Ruke su mi ledene, a pogubljenost me polako savladava. Pokušavam da budem pribrana, ali mi to slabije polazi za rukom. Čujem supruga kako pita: “Šta je to? ” Za MS sam čula kad sam bila mlada, ali nisam znala kakva je to bolest. U glavi mi je potpuni haos. Pitam se zašto ona, zašto to nisam ja?! Nemam osećaj. Nisam besna, nisam ljuta, nemam suza samo veliki šok preovladava.

Razmišljam kako će Jovana podneti. Molim Boga da je to stanje trenutno i da će sve proći. Ali uzalud profesorka demantuje svaku moju pomisao da može biti drugačije. Znala sam da je nešto jer iz čista mira svi oni bolovi ne mogu proći tek tako, ali ni slutila nisam da je to što sam upravo čula. Posle razgovora sa profesorkom otišli smo do Jovane koja je ležala sa velikom glavoboljom. Morali smo biti nasmejani da ona ne bi nešto posumnjala. Pitala je: “I šta je doktorka rekla?” “Nista” rekli smo “čeka još neke rezultate”. Znala je da smo je slagali jer moj Jarac tako lako ne odustaje. Bez pitanja i potpitanja “zahvaljujući” glavobolji. Dobro smo prošli.

To je bio najteži dan u mom životu. Ipak hvala Bogu što mi je živa i što ima doktorku Draganu za svog lekara. Boriću se zajedno s njom i biću njena podrška za šta god bude trebalo.  Jovana je imala sreću da gotovo od samog početka bolesti počne da prima terapiju, interferon.To nam daje nadu da ce bolest biti kontrolisana i da će Jovana završiti fakultet, zaposliti se, imati porodicu… Ziveti kao svi ostali njeni vršnjaci.  Jer kada pogledam njene oke, i osmeh od uva do uva ne postoji ništa lepše. Ona mi je sve u životu moj pokretač, moja snaga, moja sreća, moj život, sve moje. I zato svaki dan molim Boga da njeno zdravlje bude dobro, a ostalo će doći na svoje.