Saopštenje medija – ПОЛИТИКА

Без терапије 88 одсто оболелих од мултипла склерозе

У Хрватској и Црној Гори сви оболели од мултипла склерозе добијају терапију, док је у Македонији тај проценат три пута већи него у нашој земљи

У Србији од 9.000 људи, колико по претпоставкама болује од мултипла склерозе, чак 88 одсто нема приступ терапији. Оних 12 процената који су имали среће да им Републички фонд за здравствено осигурање одобри лечење добијају неки од четири лека са позитивне листе овог фонда. Док у свету постоји 14 регистрованих медикамената за ову болест, они који су доступни болесницима у Србији спадају у групу мање ефикасних. То значи да се у иностранству дају онима који болују од блажег облика мултипла склерозе.

Ово су само неке од замерки које су чланови удружења МС платформа Србија изнели на јучерашњој конференцији коју су организовали у Београду уочи обележавања Међународног дан борбе против мултипла склерозе.

– Ако се неком са 20 година постави дијагноза мултипле склерозе и у прва три месеца не добије лек, са 40 година ће ходати уз помоћ штапа, а са 45 биће у инвалидским колицима – нагласила је проф. др Драгана Обрадовић, истичући низак обухват оних који су остварили право на лечење.

У комшилуку је стање много другачије, па тако оболели од ове болести у Хрватској или Црној Гори не морају да брину да ли ће добити терапију. Наиме, тамо сваки грађанин који има ову дијагнозу добија неки од 14 доступних лекова. Ситуација је боља и у Македонији –трећина болесника добија један од седам медикамената.

– То је болест која може да се контролише терапијом, али је неопходно да лечење почне три месеца од постављања дијагнозе. Такође, потребно је да сваки пацијент има адекватну терапију спрам свог стања, што данас код нас није случај – додаје проф. др Драгана Обрадовић, истичући да МС платформа нема сарадњу ни са једном фармацеутском кућом, те да они не промовишу одређени лек, већ терапију.

На конференцији „Зауставимо заједно мултиплу склерозу у Србији” окупљенима се обратила и Наташа Радошевић, председница МС платформе, која је навела да је њихов циљ да сви оболели остваре право на здравство и право на лечење.

На конференцији је највећи број замерки упућен на рачун РФЗО, пре свега у погледу критеријума на основу којих одобравају терапију.

Због тога, како су навели, ово удружење се састало са представницима надлежних министарстава, али и са повереницом за заштиту равноправности и омбудсманом. Неке од примедби ових независних државних органа су да „не постоји приступ и увид у листе чекања, да су критеријуми за одобравање терапије ригорозни, представник ове групе пацијената у фонду није из редова оних који имају дијагнозу МС, што није обавезно по закону, али је пожељно”.

„Поред тога што терапија није доступна свима, оболели од МС суочавају се и са стигматизацијом. Циљ нам је да се изборимо и за достојанствен живот оних који се налазе у колицима, јер немају персоналне асистенте и на сваком кораку се суочавају са рампама, па им је кретање готово немогућа мисија”, истиче Наташа Радошевић.

Шта је МС

Мултипла склероза је аутоимуна дегенеративна болест централног нервног система. Тачан узрок МС није познат, али се зна да су фактори ризика генетска предиспозиција, недостатак витамина Де, инфекције одређеним вирусима, пушење и гојазност.

Још није познат механизам по којем се мултипла склероза одвија, али се зна да ова болест погађа популацију од 20 до 40 година, и то чешће жене него мушкарце. Симптоми болести могу бити трњење једне стране тела, проблеми са видом, вртоглавица, осећај слабости, али да се у Србији мисли на МС и да се пацијентима рано поставља дијагноза.

Извор: ПОЛИТИКА

Comments are closed.
Pronađite nas i na ..
Popunite anketu
MS priče