Doniraj
Maj 2011, završavala sam fakultet. Momak i ja smo uplatili letovanje i jedva sam čekala kraj ispitnog roka. Primetila sam da mi se vid pogoršao, ali sam bila ubeđena da je od preteranog čitanja i spremanja ispita. Pogoršavalo se. Otišla sam kod oftalmologa, provera dioptrije, širenje zenica…ali sve je gore. Uputili su me kod neurologa,posle toga dalje…ispitivanja i testiranja. Letovanje smo otkazali.
Na kraju smo saznali šta mi se dešava.
Tada sam mislila da je to kraj, da nema ničega u budućnosti. Svi planovi su mi u tom trenutku pali u vodu. Jedino što sam radila – plakala, danima.
Posle skoro dva meseca plakanja i žaljenja sebe došla sam na VMA. Upoznala divnu doktorku Draganu Obradovic. Već posle prvog razgovora mi je bilo lakše – saznala sam da postoji terapija!
Čekali smo da krene studija.
Tada sam shvatila da ima nade.
Ostao mi je jedan ispit – Arapska književnost. Ali nisam mogla da čitam, vid je bio jako loš. Moj momak mi je čitao, a ja slušala. Položila sam – 9 ! I onda sam pomislila da ako sam to uspela, uspeću i ostalo.
Počela sam ponovo da predajem u školi stranih jezika. Vid se polako vraćao u normalu.
10.aprila 2012 – zvali su me da dođem na VMA – krećemo sa terapijom! Bila sam presrećna, ali i uplašena. Nisam znala kako ću je podnositi.
Prvo sam dobijala injekciju svakog četvrtka. Posle sam krenula sa drugačijom vrstom terapije -jednom mesečno sam dolazila na kontrolu i primala lek.
Trebalo mi je vremena da prihvatim. Ali polako sam prestala da obraćam pažnju. Počela sam da pričam o tome šta mi se dešava , prestala sam da se osećam “kao da nešto nije u redu”.
Zaposlila sam se u firmi,radim u struci – prevodilac sam.
Krenuli smo da planiramo budućnost.
U aprilu 2017.sam se udala za momka koji je uvek bio tu…rame za plakanje, u čitanju ispita….uvek. Terapiju sam prekinula u maju iste godine – planirala sam trudnoću.
Toliko sam se bojala da neću uspeti – imala sam sreće, 3.marta 2018. rodio se naš sin. Tu sreću ne umem da opišem.
Sada sam presrećna. Znam da uvek treba imati veru u bolje sutra i koračati sigurnim i smirenim korakom sa osmehom na licu !
Olga
