Borba mog organizma sa multiplom sklerozom je zapravo počela kad nisam mogla ni da zamislim da mogu imati upravo tu dijagnozu. Do neurologa, raznih analiza i lumbalne punkcije sam došla pukom slučajnošću, na insistiranje mog momka.

Sledeći relaps se dogodio dan nakon Nove 2018. godine, kada sam osetila nesnosnu utrnulost i preveliku osetljivost cele desne strane tela. Tada mi je bilo nemoguće da to može biti jedan od simptoma neke bolesti, osim one zvane “promaja” ili nazebnuće. Trajalo je danima, da sam pomislila da već i umišljam i da sve prethodno polazi iz moje glave. Ipak sam odlučila da odem kod doktora, ali ta utrnulost je iznenada nestala, što je i odložilo moju posetu bolnici i daljim pretragama. Najveću zahvalnost dajem mojoj prvoj nesvestici, koja se dogodila na zimovanju, nenadano. Koja je pritom bila glavno pitanje šta nije u redu sa mojim organizmom. Uradila sam sve analize koje su bile dobre, ostala je još samo magnetna rezonanca, koja je skroz neočekivano pokazala veći broj demijelinizacijskih lezija.

Bio je petak kada mi je dr Viktor rekao da ipak moram doći na hospitalizaciju za dalje analize, da stvar nije tako bezopasna. Došla sam kući zabrinuta i uplakana, ne znajući o čemu je reč i šta bi moglo biti u pitanju. Samo nekoliko sati kasnije, moja sestra se udavala, te nisam imala vremena da mnogo razmišljam o čitavoj situaciji. Moji su bili jako utučeni, ali su se i oni trudili kolko tolko da se na svadbi ništa ne primeti i da bilo ko posumnja. U ponedeljak sam došla na hospitalizaciju i lumbalnom punkcijom mi je ustanovljenja multipla skleroza. To je bio šok za sve, mene, moje, momka. Svi smo se pitali odakle ja, kad u porodici niko nije imao takvu bolest.Zajednička borba je počela istog trena. Moji su iz korena krenuli da mi menjaju navike, da ubacuju što zdraviju hranu u moj meni i da insistiraju da što više vežbam i što manje stresa imam. Satima smo pričali o svemu, plakali zajedno. Istog trena sam još jednom shvatila da je porodica neverovatna podrška i neiscrpna ljubav. Dok je, moj već sada bivši partner, pustio da svi naši veliki planovi odu niz reku. Plakao je i tražio od mene da mu obećam da ćemo biti zajedno šta god da bude. Nedugo nakon toga je duga ljubavna veza, koja je trebalo da se kruniše, pukla. Odustao je, dopustivši da oluja uništi sve bisere koje je školjka stvorila. Slepo verujući u priče da ljudi sa MS obavezno rezervišu svoja kolica i da ne možemo u budućnosti imati decu i porodicu i da će oni obavezno imati MS. Samo sam spakovala svoje stvari i otišla, ne želevši ništa dalje sa njim da razgovaram. I ako se završilo kako se završilo, dugujem mu zahvalnost, jer je on taj koji je insistirao da posetim lekara i na vreme otkrijem ovu dijagnozu.

Uskoro ću dobiti terapiju, produžiti vreme između relapsa i držati bolest pod kontrolom, dok je za moje stanje zadužena prof. dr Dragana Obradović.
Kada bih znala da necu primiti terapiju bila bih jako uplašena za ono što budućnost nosi.

Ja sam Katarina, imam 22 godine, student sam, a ujedno i pomažem mojima u porodičnom biznisu. Skroz dobro funkcionišem, vodim normalan društveni život, putujem i niko ne bi rekao da imam MS. Ja nikada neću odustati od moje borbe, a ni moji takođe. Neću dopustiti da mi MS dojadi, dojadiću ja njoj, fizičkom aktivnošću, pozitivnim mislima i odgovarajućom terapijom.