Nije bilo lako začuti tihi jecaj, začuti tihi plač, znamo da najviše boli suza koja sama krene, očima je teško da ćute, koliko god te kapi suza pokušavale da prikriju bol u duši. Od nje sam naučila da se srcem i verom ide kroz život, jer ono što je očima nevidljivo je ono za šta se bori. Prava snaga se ne meri po tome koga si pobedio već koliko si izdržao, zato srce uvek nosi veći teret nego leđa.

Ona jeste bolesna, ali ne i manje vredna od drugih. Znam da je mnogo puta ishitreno pomislila ne mogu ja to, ali pomislivši na one koji je vole i zbog kojih mora da se bori taj stav se promenio. Postoji mnogo različitih bolesti, one teže i one lakše, ali ni jedna ne voli predaju, sa svakom se može voljom i nadom izboriti, kao i pravom terapijom, koju će, nadam se, dobiti uskoro. One traže upornost, borbu, zato, ne misli da si manje vredan, svaki nedostatak je upotpunjen nečim dobrim. Otkrijmo šta je to i pokažimo svima da borbi nema kraja.

Dan vam je krenuo loše? Počni iz početka, zastani na trenutaki okreni misli. Ne žali se, već se nasmej onako iskreno. Uradi ono na šta prvo pomisliš kad si srećan, jer svaki trenutak je dobar da kreneš iz početka.

Ne odustaj jer samo najjači stignu do cilja. Živi svaki dan kao da je poslednji, jer će jedan zaista takav i biti. Ne plaši se dal da grizeš više nego što možeš da progutaš. Rizikuj, ne oklevaj. To je suština slobode. To je borba za boljim sutra.

Jovana, ćerka Emilije Mihajlović