Depresija

Depresija

Depresija u poređenju sa tugom i zamorom

Istraživači veruju da je visoka stopa obolevanja od depresije, distimije (hronični tip depresivnog raspoložeja) i bipolarnog  poremećaja kod MS, rezultat procesa bolesti ili etiologije same bolesti. Drugim rečima, veruje se da oštećenja nerava u određenim oblastima mozga povećavaju šansu za većim depresivnim reakcijama. Depresivne reakcije se ne smeju mešati sa tugom ili zamorom.

Tuga je osećanje koje se javlja kao odgovor na razočarenja i gubitke; ona nastaje kao direktna posledica  ovih okidača. Kada osećamo tugu, ona nam pomaže da žaljenjem prođemo kroz iskustvo boli ili gubitka. Obično ne traje dugo, a kada se jednom doživi donosi osećaj olakšanja.

Umor, najčešći simptom MS, javlja se kao odgovor na bolest i veći je u određenim delovima dana. Ne može se eliminisati, ali se može smanjiti periodima odmora i odgovarajućim planiranjem i prilagođavanjem vaših aktivnosti.

Depresivno raspoloženje obično traje duže i nije povezano samo sa jednim okidačem. Raspoloženja po definiciji imaju jak intenzitet i dugotrajnost. Pomeranje ili odvraćanje od takvog raspoloženja je teško.

Veliki depresivni poremećaj

Sa ovim najčešćim tipom depresije, možete imati jednu glavnu epizodu ili iskustvo ponavljajućih epizoda tokom vremena.

Da bi se smatralo da imate veliki depresivni poremećaj, obično je potrebno da osećate depresivno raspoloženje većim delom dana, gotovo svakog dana, a takođe ćete imati neke ili sve sledeće simptome:

  •  gubitak osećaja zadovoljstva u većini, ako ne i svim aktivnostima koje vam obično pričinjavaju zadovoljstvo
  • značajna promena u telesnoj težini (gubitak ili dobitak)
  • problemi sa spavanjem (teškoće sa uspavljivanjem ili previše spavanja)
  • osećaj gubitka energije i motivacije
  • osećaj beskorisnosti, nisko samopouzdanje ili osećaj krivice
  • teškoće sa koncentrisanjem ili donošenjem odluka.

Pored toga, možete:

  • imati ponavljajuće misli o samopovređivanju ili okončanju života
  • izgubiti interes za održavanjem vašeg  izgleda
  • imati bolove koje lekari ne mogu objasniti
  • biti labilnog raspolozenja, sto znači da možete plakati ili se naljutiti oko stvari koje obično ne izazivaju takvu vrstu reakcije kod vas.

Distimija

Distimija predstavlja hronični i trajni poremećaj raspoloženja(nekad se ovaj poremećaj nazivao depresivna neuroza). Depresivno raspoloženje traje skoro čitavog dana i skoro svakodnevno. Postoje periodi od više dana ili nedelja, kada se osobe osećaju zdravo, ali većinom se osećaju depresivno i umorno. Sve im predstavlja napor i ništa im ne donosi uživanje. Tmurni su, puni žalbi, loše spavaju osećaju se bespomoćno i imaju doživljaj sniženog samopoštovanja. Za dijagnostikovanje ovog poremećaja potrebno je da depresivno raspoloženje retko postaje dovoljno teško da bi ispunilo kriterijume za rekurentni depresivni poremećaj i da se javlja u ranom odraslom dobu, da traje nekoliko godina, često tokom čitavog života. Ove osobe su često sarkastične, pune žalbi, zatevne i krute. Poremećaj raspoloženja je praćen čestim promenama apetita i obrazaca spavanja, psihomotornom usporenošću i opadanjem seksualne želje. Pesimizam, beznadežnost i osećaj bespomoćnosti je karakterističan za njih. Mada u celini socijalno funkcionisanje ovih osoba nije narušeno, oni često imaju bračnih problema zbog seksualne disfunkcije ili problema na radnom mestu zbog teškoća da se koncentrišu na zadatke.

Bipolarni poremećaj (manično-depresivni poremećaj)

Ova vrsta poremećaja je genetska, često se sreće kod više članova u porodici. Ponekad se naziva manično-depresivnim poremećajem. Možete imati blag ili teži oblik. Ako imate brata ili sestru, roditelja ili bliskog srodnika kod koga je dijagnostikovan ovaj poremećaj, a vi doživljavate bilo kakve znake depresije, bilo bi poželjno da posetite psihijatra ili psihologa. Bipolarni poremećaj se karakteriše ponavljanjem epizoda(najmanje dve) u kojima su raspoloženje i aktivnost osobe bili značajno poremećeni. U toku bolesti smenjuju se faze povišenog raspoloženja  i povećane aktivnosti i energije(manij ili hipomanija) sa fazama tuge, nerapoloženja, smanjene aktivnosti ili sniženog energetskog kapaciteta(depresija). Potpuni oporavak između epizoda je karakterističan za ovaj poremećaj. Manične epizode obično počinju naglo, traju između dve nedelje i 4-5 meseci. Depresije ispoljavaju tendenciju da duže traju ( u proseku oko 6 meseci) ukoliko se ne leče. Prva epizoda se može javiti u bilo kom životnom dobu, od detinjstva do senijuma. Učestalost epizoda i obrazac remisija su promenjivi, mada remisije pokazuju tendenciju skraćivanja tokom vremena.

Procena simptoma depresije

U svim vrstama depresije, tokom obavljanja aktivnosti svakodnevnog života možete se osećati potištenim i verovati da se nikada nećete promeniti. Depresija i MS imaju neke zajedničke simptome kao što su zamor, problemi sa spavanjem, kognitivne poteškoće (pogotovo nemogućnost  fokusiranja i koncentrisanja), osećaj usporenosti. Ove sličnosti, međutim, mogu  razlikovati specijalisti koji se bave mentalnim zdravljem koji imaju iskustva sa hroničnim bolestima, kao što su socijalni radnik, psiholog ili psihijatar, koji je specijaliziran ili sertifikovan u srodnoj oblasti.

Vaš  neurolog ili medicinska sestra mogu da koriste mnoga uobičajena sredstva da bi prvo procenili prisustvo simptoma depresije. Imajući na raspolaganju ove alatke za skrining, može se olakšati upućivanje odgovarajućem specijalisti za mentalno zdravlje. Slede uobičajeni alati za pregled ili upitnici koji se mogu brzo i lako završiti u kliničkom centru, kancelariji neurologa ili psihijatra. Svaki od njih zahteva samo nekoliko minuta da bi se uradili, poslednja dva zahtevaju samo jedan ili dva minuta i svi oni  mogu  ukazati na prisustvo depresivnih simptoma:

  1. The Beck Depression Inventory (BDI)
  2. Upitnik zdravstvenog stanja pacijenata (PHK-9)
  3. Skrinig za dva pitanja (2QS)
  4. Brzi skrining 20 (QS-20)

Razlike među polovima

Žene ne samo da imaju veću verovatnoću oboljevanja od multiple skleroze, već i od depresije. Nije poznato da li se to može pripisati hormonskim faktorima i fluktuacijama uzrokovanim trudnoćom, menopauzom i/ ili menstrualnim promenama. Osim toga, žene imaju višestruke odgovornosti i uloge , pod većim su  stresom i stalno obavljaju višestruke zadatke. Dok su žene sklonije traženju pomoći, muškarci imaju veću sklonost  da se sami leče lekovima i alkoholom, kao i propisanim antidepresivima.

Često se depresija može pojaviti kod nekih muškaraca kao povećana razdražljivost. A oni koji su bili podložni depresiji pre oboljevanja od multiple skleroze, verovatno će imati veći rizik od depresije tokom bolesti. Ostali faktori rizika uključuju nedostatak socijalne podrške i izolaciju, zavisnost i zloupotrebu supstanci ili prisustvo nekog drugog zdravstvenog  stanja.

Specifični efekti depresije na kvalitet života

Depresija je i dalje veoma malo lečena u sklopu multiple skleroze.

U jednoj studiji o osobama sa MS-om koje su doživele misli o samoubistvu, jedna trećina nije dobila nikakvu psihološku pomoć, a dve trećine nisu dobili lekove za depresiju. Ovo može biti u velikoj meri usled činjenice da takvi problemi nisu uvek preneti lekaru. S obzirom na širok spektar fizičkih simptoma koji postoji kod  osoba sa MS, lekari provedu većinu ograničenog vremena  na fizički tok bolesti. Često je pacijent sa MS-om taj koji preuzima inicijativu za tretiranje poremećaja raspoloženja.  Ljudi sa MS-om, njihovi partneri i njihovi lekari bi trebalo biti upoznati sa tim simptomima koji mogu nastati kod MS-a i obavezno se raspitati o svim emocionalnim pitanjima koja mogu biti prisutna.

Pacijenti moraju biti pripremljeni i sposobni da preuzmu inicijativu: Nemojte čekati da vas vaš lekar pita o emocionalnim problemima!

Rizik od suicida

Netretirana depresija i anksioznost  povećavaju rizik od suicida u MS-u. Takođe, teška depresija, zavisnost od alkohola i socijalna izolacija(samotnjački život) višestruko povećavaju ovaj rizik. Svako ko oseća ove simptome, kao i oni koji brinu o osobama  za koje sumnjaju da doživljavaju gore navedene tegobe, bi trebalo da što ranije kontaktiraju lekara kako bi dobili uput za psihijatrijski pregled.

Napeti porodični odnosi

Za članove porodice, razumevanje fizičkih simptoma MS-a, često je lakše od razumevanja emocionalnih simptoma.  Kada je neko depresivan, postaje pasivan, neraspoložen, nema motivacije ni za šta; neki čak mogu da se povuku u sebe. Sve ovo može da iritira članove porodice, uzrokuje da oni postanu kritički nastrojeni ili da očekuju od vas da radite svakodnevne stvari koje više niste u stanju kako bi vas izvukli iz lošeg raspoloženja. Oni se mogu osećati loše zbog vaše beznadežnosti.

Ako postanete povučeni, može se desiti da se povuku i članovi porodice jer ne razumeju šta je zapravo potrebno da urade. Gubitak interesa za seks ili libida je takođe često i ovo može imati negativan uticaj na partnere. Depresija se ne može prevazići pozitivnim mislima.  Članovi porodice bi trebalo da izbegavaju da daju savete. Umesto toga, potrebno je pronaći psihologa koji radi kako sa pacijentima, tako i sa članovima porodice ako je potrebno, isto kao i psihijatra koji bi izvršio procenu i dao specifičnu antidepresivnu terapiju.

Socijalno povlačenje i odsustvovanje-gubitak posla

Kako osobe koje su depresivne osećaju veliki zamor, povlačenje kako bi se očuvala energija je prirodna reakcija. Ovo može da uzrokuje da one ne uzimaju terapiju ili zaborave da je uzmu, da nemaju energije za vežbanje i da imaju mnogo manje energije za međuljudske odnose i obavljanje  posla. Nije loše da se fokusiraju na nekoliko zadataka u toku dana kako bi sačuvali energiju, umesto toga da ih sve odbace. Preuzimanje koraka za dobijanje socijalne podrške i sredstava je dosta teže kada ste depresivni,  tako da ako je ova podrška prethodno uspostavljena, to može biti od vitalnog značaja.

Ako znate da bolujete od depresije, možete da unapred predvideti događaje i situacije koje vas čine osetljlivijim, tako da porodica i prijatelji treba tada da budu na raspolaganju.

Za neke, ovo može biti za vreme odmora ili dugih zimskih meseci sa malo sunčanih sati. Dozvolite porodici i prijateljima da znaju da ako se ne javljate za ovo vreme, da biste vi voleli da oni vas kontaktiraju. Objasnite da je to ponašanje usled vašeg manjka energije, raspoloženja i motivacije i da ne pokušavate da budete asocijalni.

Najveći broj ljudi sa blagom do srednje teškom depresijom mogu da nastave da rade, ali teška depresija može da dovede do gubitka posla. Ako je vaša depresija povezana sa vašom produktivnošću i pažnjom na poslu, možete razmotriti prednosti i nedostatke obaveštavanja vašeg poslodavca o Vašem stanju, uz napomenu da uzimate terapiju i posećujete specijalistu. Ovo je obično bolje od izbegavanja i odsustvovanja sa posla, iako je odluka na vama da li ćete otkriti svoju depresiju i lečenje, kao i posledice koje ona nosi sa sobom. Kod mnogih olakšanje simptoma dolazi posle tri do četiri nedelje lečenja, kombinovanom psihoterapijom i farmakoterapijom.

Suočavanje sa depresijom

Depresija je izlečiva i potrebno je posvetiti vreme i pažnju lečenju, kao i za svako drugo stanje. Očekivanje od nekog da samo „ to prevaziđe“ ili „se nosi sa tim“ neće pomoći.  Mnogi postanu depresivni nakon dobijanja dijagnoze MS-a zato što je potrebno vreme da se prihvati šta ova dijagnoza znači isto kao i potencijalni gubici kvaliteta života koji se mogu očekivati.

Osobe koje se ne suočavaju dobro i koje reaguju jako emotivno i reaguju bežanjem iz situacije ili izbegavanjem , mogu doživeti pogoršanje depresije. Prirodno je biti uznemiren kada se borite sa takvom neizvesnošću i gubicima koje MS donosi sa sobom, ali konstruktivno rešavanje problema i psihološko savetovanje mogu biti od izuzetne koristi. Dobijanje pomoći u fokusiranju na ono što možete da kontrolišete i učenje kako da odgovorite na ono što vam se dešava a ne samo da reagujete, vremenom će pomoći.

Opcije lečenja

Uključivanje u psihoterapiju i uzimanje lekova za depresiju su najbolji načini za njeno tretiranje. Lečenje depresije samo lekovima neće dovesti do otkrivanja uzroka koji stoje iza nje. Komunikacija i deljenje iskustva sa drugim osobama i stručnjacima za mentalno zdravlje unapređuju sposobnosti pojedinca da se suoče i pronađu opet smisao života.

Mnogo tipova psihoterapije mogu da budu od koristi u lečenju depresivnih poremećaja. Ovde spadaju kongitivno-bihejvioralna terapija(CBT), psihoterapija, suportivna grupna terapija i slično.

Što se tiče farmakoterapije, konsultacija psihijatra, ako je moguće, može da bude od velikog značaja.  Ovo je jako važno, jer lekari opšte prakse i drugi specijalisti najčešće nisu upoznati sa svim mogućnostima lečenja i vrstama dostupnih antidepresiva.

Na primer, mnogi lekari opšte prakse prepisuju najčešće korišćene antidepresive SSRI (selektivne inhibitore preuzimanja serotonina), kao što je Zoloft® (sertraline), koji je koristan za mnoge. Međutim, on nije najbolji izbor za svakoga. Ako neko pati od agitirane depresije, kao i povećane anksioznosti koja ide uz depresiju, možda im može biti potrebni antidepresivi koji takođe smanjuju agitaciju, a ne samo loše raspoloženje. Ako je nekome problem predstavlja smanjen libido postoje antidepresivi koji ga ne smanjuju kao što je burpopion. Ako neko pati od bipolarnog poremećaja, možda će biti potrebne dve različite vrste antidepresiva i sve ovo zahteva konsultaciju psihijatra. Psihijatri su obučeni, takođe, i da optimizuju dozu u toku vremena, što bi značilo da mogu da procene kada je potrebno smanjiti je, kada povećati a kada ukinuti antidepresiv. Molimo vas, upamtite da mnogi antidepresivi zahtevaju više nedelja da bi počeli da deluju, a neki lekovi zatevaju i redovno praćenje koncentracije u krvi.

Lekovi koji mogu da dovedu do depresije

Poznato je da upotreba steroida može da izazove depresivne reakcije ili epizodu bipolarnog poremećaja kod pojedinaca.  Simptomatska terapija kao što je ona koja se koristi za urinarnu inkontinenciju ili spasticitet, takođe može da izazove poremećaje raspoloženja. Ako uzimate neki od ovih lekova, proverite sa vašim lekarom da li oni mogu da izazovu promene raspoloženja.

By Dr. Miriam Franco MSW, PsyD, MSCS