Spasticitet

Spasticitet je čest simptom multiple skleroze. Predstavlja zategnutost ili ukočenost mišića koji je rezultat hiperekscitabiliteta refleksa istezanja. Najviše se ispoljava na stopalima, kolenima i kuku; tako da su najčešći tipovi:

• spazam ekstenzora (ispruženo stopalo i koleno)
• spazam fleksora (savijen kuk i koleno)

Iako manje često, neki mogu da osete spazam i u ledjima. Sve ovo su mišići koji pomažu ljudima da stoje i održavaju uspravan položaj. Spasticitet u MS-u je rezultat demijelinizacije nerava mozga i kičmene moždine koji kontrolišu pokrete.

Ponekad je ukočenost blaga i može biti dovoljno da pružimo pacijentu pomoć da ustane ili se okrene. Srednje težak spasticitet nije bolan. Medjutim, kada je spasticitet ozbiljniji i teži, može da postane bolan i ispoljava se nekontrolisanim, bolnim kontrakcijama mišića. Spasticitet zato vodi lošijem kvalitetu života.

Veoma važna strategija u kontroli spasticiteta je svakodnevno vežbanje odn. fizikalna terapija koja se primenjuje jako dugo. Fizioterapeut može obučiti pacijenta kako da radi “vežbe istezanja” zahvaćenih mišića kod kuće.

Fizikalna terapija se uglavnom dopunjuje spazmolitičkim lekovima, od kojih je najčešće korišćen Baclofen. Ukoliko oralni medikamenti neadekvatno smanjuju spazam može se ugraditi infuziona pumpa za intratekalnu primenu leka, koja daje bolje efekte korišćenjem manjih doza, bez neželjenih efekata.